Legende - ćilibar je lekovita smola od koje nastaju najlepši komadi nakita, talismani protiv uroka i lekovi za dušu i telo... Spiritualisti veruju da ćilibar povezuje nebo i zemlju, dušu sa univerzumom
Ćilibar je kroz vekove bio cenjeniji od dragog kamenja
Ćilibar (jantar, amber) zapravo i nije kamen! Nastao je kao čudesna mešavina različitih biljnih smola sa drveća koja su rasla i pre 50 miliona godina, pre svega u Skandinaviji i okolini Baltičkog mora. Sadrži vodonik, kiseonik, ugljenik u obliku jantarne kiseline, eterična ulja u kojoj su sačuvani mehurići vode, ostaci lišća, cveća, delovi fosila insekata, a ponekad i paukovu mrežu. Dogodi se da u ćilibaru bude i gušter, ali retko kada, jer veće životinje uspeju da se izvuku iz lepljive mase. Sitniji insekti zauvek u njoj ostaju, okamenjeni u smoli, a podaci govore da nasjtariji mrav pronađen u u ćilibaru datira od pre sto miliona godina.
Prirodni ćilibar nije dragulj, ali baš kao i biseri i korali spada u vrstu organskog kamenja. Najcenjeniji je baltički, koji se naziva još i "zlato severa". Nekada se poznatim baltičkim ćilibarom trgovalo kao sa najcenjenijim blagom, pa je postojao i "jantarski put", koji je povezivao Baltik i zemlje južne Evrope.
Baltički ćilibar sastavljen je uglavnom od smole posebne vrste drveta pinnus sussinifera, i star je oko 35 miliona godina. Postoje i starije vrste ćilibara koje su nastale pre oko 100 miliona godina, ali stručnjaci tvrde da je od oko 350 vrsta baltički nezamenljiv.
Ćilibar može da balsamuje i sačuva živo tkivo, zbog čega ga ima i na egipatskim mumijama. Ipak, istorijat ćilibara seže još dalje od drevnog Egipta. Bio je poznat i u praistoriji i kroz vekove cenjeniji od dragog kamenja, jer su mu pripisivane magijske moći. Oko njega su se vekovima gradili mistični rituali, priče, legende...
Jedna od njih kaže da je nastao kao skamenjena suza prve žene Eve koju je prolila kada je odvojena od Adama, druga kaže da je u ćilibaru okamenjen sunčev zrak, dok Kelti veruju da ćilibar pretstavlja božje suze. Prema zapisima istoričara Ovidija, sin boga Heliosa, Faeton, nagovorio je oca da mu pozajmi vatrene kočije jer je silno želeo da ih provoza. Međutim, kako nije bio vičan vožnji, zapalio je zemlju i useve i napravio veliku štetu. To je jako razbesnelo Jupitera pa ga je za kaznu ubio munjom. Faetonova majka i sestra nisu mogle da podnesu njegovu smrt, od tuge su se pretvorile u drveće, a od njihovih suza, osušenih na suncu, nastao je ćilibar.
Mistična smola, verovali su Rimljani, čuva mrtve, a miris koji se oslobađa spaljivanjem ćilibara pojačava vidovitost. Žene su ga oduvek nosile, pa su grobnice starih Etrurki pune ćilibara, a naučnici pretpostavljaju da što ga je više bilo žena je bila bogatija i sa višim svešteničkim činom. Neki narodi i danas ga jako poštuju, a kod jednog nomadskog naroda u Maliju još je deo narodne nošnje. Neudate devojke u kosu stavljaju male komade zlatne smole, dok žene nose velike ukrase od ćilibara, kao znak svog bračnog statusa.
Od ćilibara se pravilo obredno kamenje, ukrasi, talismani, nakit... U 19. veku korišćen je i u brodogradnji, umetnici ga vekovima pretapaju u skulpture, a u jednom mestu u Grčkoj jantar se danas dodaje određenoj vrsti vina kako bi se sprečilo njegovo kvarenje. Ćilibar je i cenjen lek u narodnoj medicini, ali označen i kao moćan talisman koji štiti protiv zlih čini i uroka. Verovalo se da ženama obezbeđuje plodnost i mnogo dece.
Vekovima se verovalo da ima lekovita svojstva, baš zbog osobine da privlači i sakuplja elektricitet. Plinije Stariji zapisao je da ćilibarska ogrlica brani telo od bolesti, štiti grlo, otklanjala nervozu i pruža pozitivnu energiju. Soli ćilibarske kiseline odličan su biostimulator nervog sistema, pa jačaju živce, stimulišu bubrege i poboljšavaju protok krvi, naročito kod starijih osoba. Jantar oslobađa telo od stresa, čisti creva i odličan je za detoksikaciju organizma. U Rusiji se novorođenoj bebi stavlja ćilibarska ogrlica kako je ne bi bolelo grlo i kako bi se ublažili bolovi zbog nicanja zubića, a poslednjih godina taj trend stigao je i kod nas, pa se ćilibarske ogrlice za bebe mogu kupiti u svakoj bolje opremljenoj radnji za decu. Ćilibar sadrži i sukcinatnu kiselinu, moćan antioksidans, koji pomaže u borbi protiv slobodnih radikala, a naučna istraživanja potrvdila su da ova supstanca ima izuzetan uticaj na ljudski organizam. Jača imunitet, koncentraciju i reflekse, pojačava energiju, pomaže rad štitne žlezde, otklanja glavobolju i reguliše pritisak.
Spiritualisti veruju da ćilibar povezuje nebo i zemlju, da transformiše sunčevu energiju u mineral. Kao takav reguliše protok duhovne energije, usmeravajući je prema stvaralaštvu i čistoti. Povezuje individualnu energiju sa kosmičkom, dušu sa univerzumom... Neki filozofi smatraju da je reč jantar nastala od reči "gintaris", što znači zaštitnik od bolesti.
Lečenje ćilibarom ili jantaroterapija vrlo je popularna, a posebno se preporučuje svim osobama čiji rad hormona treba da se stabilizuje. Neki stručnjaci tvrde da bi svi pušači trebalo da nose ćilibarske ogrlice, jer ova smola jača grlo i disajne puteve. Astrolozi tvrde da ćilibar najviše prija rođenim u znaku Lava, čuva ih i daje im snagu.
Zbog sve ređih nalazišta cena ćilibara iz godine u godinu sve je veća, pa se mogu pronaći vrlo uverljive kopije, koje samo iskusno oko može prepoznati. Bolje kopije dobijaju se kuvanjem kazeina, žumanceta i brašna. Da biste znali da je ćilibar pravi, protrljajte ga vrlo snažno pamučnom ili vunenom tkaninom. Ukoliko jeste, ispustiće opojan miris koji podseća na borovinu. Ako ćilibar protrljate alkoholom, a on počne da bledi, u pitanju je kopija. Ćilibar ne treba nikada čistiti, savetuju stručnjaci, već ga povremeno izneti na sunce. Ukoliko se koristi kao lek, treba birati samo čiste komade u kojima nema fosiliziranih insekata.
BOJE I PROVIDNOST
Iako je zlatno-žuta tipična boja ćilibara, on može biti i beo, svetložut, u boji meda, crvenkast, tamnosmeđ ali i tamnozelen i plavkast... Takođe, providnost varira, pa se mogu pronaći poluprovidni, neprozirni, ponekad čak i fluorescentni primerci. Baltički, najcenjeniji ćilibar, jako često je svetloplav zbog mehurića vazduha u sebi. Takođe, vrlo cenjen providni ćilibar iz Dominikanske republike star je oko 25 miliona godina i jači je od "običnog". U Rumuniji se može pronaći sivi, a na Siciliji crni ćilibar. Tamna boja zavisi od starosti i sušenja ćilibara, a kako smola ima sposobnost da apsorbuje vodu ponekad uveća svoju zapreminu za čak 8%. U Tasmaniji je pronađen potpuno providni beli ćilibar za koji se veruje da je star preko dva miliona godina. Burmanski ćilibar potpuno je neprovidan i nešto tvrđi od Baltičkog. Boja ćilibara može se i veštački menjati zagrevanjem i hemijskim putem. To su znali i Stari Rimljani koji su ga menjali korenjem biljaka, morskog purpura i kozjeg loja. Na taj način dobijali su drago kamenje, pre svega ametist.
ĆILIBARSKA SOBA
Za vreme vladavine pruskog kralja Frederika Prvog (početak 18. veka) u jednoj prostoriji palate u Berlinu napravljena je "ćilibarska soba", umetničko delo enterijera. Kada je kralj umro, njegov naslednik je sobu poklonio ruskom caru Petru Velikom, kao simbol zajedništva dva kraljevstva.
Soba je premeštena u palatu u Sankt Petersburgu i u njoj je uživala Katarina Velika. Unela je nekoliko izmena, tačnije četiri mozaika iz Firence ukrašena dragim kamenjem. Takva je bila sve do Drugog svetskog rata, kada je sakrivena kako bi se blago sačuvalo i iznelo iz Rusije. Međutim, nacisti su znali za ovo neverovatno umetničko delo i 1941. ga uzeli. Od tada mu se gubi svaki trag i iako je godinama kasnije ruska i nemačka vlada sprovodila razne istrage, blago iz ćilibarske sobe nikada nije pronađeno.
USPOSTAVLJA RAVNOTEŽU DUHA I TELA I ISTIČE LEPOTU ŽENE
Neki narodi veruju da je jantar kamen čišćenja, da budi životnu radost, privlači ljubav i toplinu, stimuliše sreću i zadovoljstvo. Pojačava snagu tokom rehabilitacije i ubrzava oporavak posle bolesti. U Grčkoj se žuti ćilibar naziva elektron, a neki veruju da su ogrlice od ćilibara neka vrsta kondenzatora struje, odnosno da privlače elektricitet i izvlače ga iz osobe koja je nosi.
Ćilibaru je pripisivana magična moć jer je, prema verovanjima, drvo biće čiji se koreni spuštaju duboko unutar zemljine površine dok se njegovo stablo proteže prema nebu. U spiritualnom smislu drvo povezuje nebo i zemlju, pa smola kao njegov proizvod, transformiše sunčevu energiju u životnu.
Zbog svega navededenog mnogi veruju da je ćilibar izuzetan lek protiv depresije i da pomaže u uspostavljanju ravnoteže duha i tela. Pojačava kreativnost, pomaže da se prihvate promene i da se prate svoji snovi.
Mnoge rane rezbarije u ćilibaru prikazivale su životinje plodnosti, žabe, zečeve i ribe, pa se veruje da ćilibar podstiče rađanje. Mnoge drevne tradicije smatraju ćilibar kamenom univerzalne životne snage, jer u njegovoj osnovi zarobljen život. Ćilibar, veruju mnogi, omogućava telu da se samo isceli tako što apsorbuje i preobražava negativnu energiju u pozitivnu, negativne misli u optimizam. Takođe, neki narodi veruju da ćilibar pomaže da se donesu ispravne odluke i pravi izbori, ali i da utiče na lepotu žene, odnosno pojačava je. Takođe, on umanjuje porođajne bolove, progbleme sa zglobovima, bol u leđima, kostima i zubobolju. Stručnjaci tvrde i da ćilibar štiti od radijacije, posebno zračenja modernih aparata - kompjutera i mobilnih telefona.
Kada se nosi direktno na koži sprečava alergije, a ispitivanja pokazuju da je efikasan kod upala jednako kao antibiotik. Da bi bolno mesto prestalo da boli, potrebno je samo postaviti ga u neposrednoj blizini.
Preuzeto sa interneta
Terapija Ćilibarom
Pre više stotina hiljada godina ljudi su bili fascinirani neobičnim i neshvatljivim
osobinama zlatastih kamenčića koje su pronalazili na plažama i šumama u priobalju.
Kamenje je gorelo kada bi se ubacilo u vatru oslobađajući u aromatičnom dimu prijatan miris četinara, a kada bi se protrljalo privlačilo je razne male predmete neshvatljivom magijom. U unutrašnjosti su se često videle male neoštećene biljke i insekti koji su tamo morali dospeti putem magije. Ovo je bilo dovoljno da izazove začuđenost primitivnih ljudi i ispuni ih divljenjem i poštovanjem prema ovom dragom kamenu, dodeljujući mu magičnu moć koju ima i danas.
Ćilibar pokreće dušu, raduje oko, greje srce i budi imaginaciju u svetskim naučnim krugovima posebno u periodu razvoja kloniranja. Ova organska plastika jedna je i jedina koja može zarobiti i sačuvati organski materijal. Ta osobina iskorišćena je u novije vreme kao osnova filma Park iz doba Jure gde je iz ćilibara klonirano uz pomoć sačuvane DNK mnoštvo dinosaurusa što već sa ove tačke napretka nauke postaje krajnje izvodljivo.
Ćilibar je star između 30-90 miliona godina i cenjen je u svim drevnim kulturama kako zbog svojih zaštitnih tako i dekorativnih kvaliteta. Ćilibar nije upravljao samo srcem i umom ljudi, on je komandovao čitavim ekonomijama.
Pored biljnih materijala kao što su ostatci hrastovog lišća, ili pupoljaka, polena, spora, lišća, insekata u ćilibaru su zarobljeni delovi DNK poznatih i nepoznatih vrsta biljaka i životinja. Zbog toga ga i nazivamo »Prozorom u prošlost«. Najmanje 214 biljnih vrsta otkriveno je morfološkom analizom ćilibara. Naučne analize ćilibara pružile su nam ogromno i neprocenljivo znanje o drevnoj prošlosti koje bi inače bilo potpuno izgubljeno.
Ćilibar nije kao što se obično misli biljna tečnost već vaskularno tkivo drveća izdvojeno povredom ili radikalnom promenom klime. Prolazeći bezbrojne fizičke i hemijske transformacije kroz eone od njega je nastao ćilibar (sukcinit).
»Succinim« je Latinska reč za sok, koja takođe znači i kap.
Ćilibar je bio jedan od prvih komercijalnih proizvoda kojim se trgovalo vekovima.
Još u doba Paleolita (oko 12.000 godina pre Hrista) pravljeni su od njega privesci za ogrlice. Arheološki nalazi ukazuju i na sjajne zanatlije koji su ga obrađivali u periodu Neolita.
Feničani su dugo dominirali u trgovini ćilibarom. Od 4 veka pre Hrista, Kelti preuzimaju utabane trgovačke puteve. Ćilibar pronalazimo u Mikeni, Vavilonu, Egiptu (Tutankamonova grobnica) pa i u Brajtonu gde se nalazi čuvena zagrobna posuda od ćilibara.U prvom veku Nove ere Rim postaje neprikosnoveni centar industrije ćilibara. Rimljani ga koriste u razne svrhe pa i kao novac.Ćilibar pominje i Homer u Odiseji a Plinije Stariji piše da mala skulptura od ćilibara vredi više od zdravog roba.
Neron je svoju moć i bogatstvo pokazivao time što je podijum na kojem su se borili gladijatori morao biti popločan ćilibarom. Čak su i njegove životinje ljubimci morali imati ogrlice od ćilibara. Njegova žena nametnula je modu farbanja kose u boju ćilibara. U mračnom srednjem veku Crkva je polagala apsolutno pravo na ćilibar. Svako kod koga bi bio pronađen komad ćilibara odmah je vešan.
Ćilibar čuva statički elektricitet, »elektron« kako su ga nazivali stari Grci, ono što mi danas zovemo elektricitetom. Feničani i Etrurci koristili su ga za uklanjanje zastora a u Turskoj je dobio nadimak »Kradljivac zarova«.
Ćilibar je najlakši i najmekši dragi kamen. Nalazi se u maloj grupi sa biserima, gagatom i koralima kao jedinim vegetativnim dragim kamenjem.
Ćilibar je topao i lagan za razliku od minerala i stakla koji su hladniji od sobne temperature. žad, lapis, tirkiz su hladni na dodir dok ćilibar greje. Njegova boja i toplota razlog su što ga zovu i »Sunce«.
Pravi ćilibar pluta u slanoj vodi ali ne na površini već kao sapun u kadi. Fantastičan spektar od preko 300 boja od crne do bele čini svaki komad jedinstvenim.
Ćilibarska kiselina je biostimulans i koristi se vekovima dopuštajući telu da se samo izleči absorbujući negativnu energiju i konvertujući je u pozitivnu . Ćilibar ima snažno antidepresivno dejstvo i kao magnet privlači radost onome ko ga nosi pročišćavajući um, telo i dušu. Smatra se da otvarajući 3 čakru (solarni pleksus) obezbeđuje bistrinu uma, balans raspoloženja i čvrsto samopouzdanje onoga ko ga nosi.
Ćilibar je prvi talisman koji se nosio za sreću i zaštitu posebno od »urokljivog pogleda«. On je simbol večnog života i mladosti kao i odanosti i večne ljubavi. Obavezno ga moraju nositi Lavovi i Vodolije kao i rođeni u Novembru ukoliko ne nose topaz. Poklanja se za desetogodišnjicu braka.
Hipokrat (460-377 pre Hrista) otac medicine u svojim radovima opisuje medicinska svojstva i metode aplikacije ćilibara. Rimski lekari koriste kao kao lek protiv ludila, za lečenje grla, uha, oka i stomačnih problema. Plinije Mlađi zapisao je da su ga rimljanke nosile pored zaštite kao lek za otečene žlezde, probleme sa grlom i nepcem. Persijski naučnik Ibn Sina ( Avicena ) smatrao ga je lekom za mnoge bolesti.
Termini Oleum succini, Balsamum succini, Extractum succini prisutni su u svim srednjevekovnim receptima između ostalog za lečenje žutice i reumatizma.
U Carskoj Rusiji i Nemačkoj do II svetskog rata bebe i dadilje morale su ga nositi radi zaštite, lakšeg izbijanja kao i boljeg kvaliteta zuba.
Danas se smatra da neobrađeni komadi ćilibara kao privesci imaju najveću isceliteljsku moć kod gihta. Svakako privesci prikupljaju elektrostatičku energiju kojom smo danas okruženi a oksidisana strana koja leži na koži sadrži najveću količinu acidum succinatum koja je biostimulans sa pozitivnim efektom na nervni sistem, srce, bubrege i stimuliše proces oporavka.
Poznato je da ruski ćilibar poseduje najveću količinu sukcinatne kiseline. Pored toga što na najlepši način ističe lepotu žena i muškaraca samo se on se koristi u medicinske svrhe. Jedino nalazište na svetu je u Kalinjingradu suverenoj ruskoj teritoriji smeštenoj u srcu otcepljenih baltičkih republika gde su Rusi mudro zadržali monopol nad ovim dragim kamenom. Zbog toga ovaj ćilibar nazivaju i baltičkim. Ogrlice pomažu kod svih oboljenja štitne žlezde a veoma brzo dejstvo se uočava kod Bazedovljeve bolesti. Ogrlice deluju kod različitih oblika glavobolja, i štite organe glave i vrata prilikom rada na kompjuteru. Najčešća upotreba kod nas je za otklanjanje tegoba kod izbijanja zubića i jačanje imuniteta dece.
Narukvice se preporučuju za one sa oboljenjima zglobova i tetiva, kod sportista za brži oporavak, kod istegnuća i iščašenja a posebno kod reumatizma. Ostale najvažnije indikacije su : telesna i mentalna slabost, stres, oslabljen imunitet, kod žena i muškaraca iznad 30 godina starosti radi usporavanja procesa starenja, harmonizacije i optimalnog rada žlezda sa unutrašnjim i spoljašnjim lučenjem.
Šta je ogrlica od ćilibara za izbijanje zubića?
Tradicionalni lek , prirodni analgetik koji se vekovima koristi zbog svojih anti-inflamatornih svojstava. Ogrlica je namenjena nošenju a ne grickanju i napravljena je od originalnog ruskog ćilibara sa Baltika. Terapeutska svojstva ovog ćilibara priznata su od strane zvanične medicine i omogućuju otklanjanje bola i smirenje bebe bez lekova.
Kome je namenjena?
Ogrlice izgledaju božanstveno i na dečacima i devojčicama.Upotrebljava se od navršenih 3-4 meseca. Problemi sa izbijanjem zubića mogu se često nastaviti do 2 godine života i duže. Nikada nije kasno da vaše dete počne da nosi ogrlicu.
Kako deluje?
Ogrlica se nosi direktno na koži.Toplota kože oslobađa lekovita ulja i aktivnu supstancu baltičkog ćilibara-sukcinatnu kiselinu.Sukcinatna kiselina apsorbuje se u krvotok popravljajući imunitet i stvarajući optimalnu PH krvi. Anti-inflamatorna i analgetička svojstva otklanjaju sve tegobe.
Perfektan poklon
Ogrlice predstavljaju idealan luksuzan poklon za rođenje, krštenje, rođendane i imendane. Ogrlice predstavljaju vrednu investiciju i nasledstvo koje se prenosi sa generacije na generaciju. Ogrlica se čuva sa detetovim stvarima od krštenja jer se smatra da nosi njegovu energiju i ne daje se nikome.
Prirodna lekovita svojstva baltičkog ćilibara
Uklanjajući crvenilo i upalu desni ogrlica istovremeno stimuliše štitnu žlezdu da smanji lučenje pljuvačke. U isto vreme stimuliše imuni sistem, smanjuje upale grla i uha, ubrzava zarastanje rana, otklanja stomačne infekcije i respiratorne bolesti. Nema tableta, lekova ili pasta koje se mogu meriti sa efikasnošću ovih ogrlica koje deluje prirodnim putem.
Obavezno pročitajte pre kupovine
O baltičkom ćilibaru
U našem programu imamo nakit od ćilibara namenjen i odraslima. Možete naručiti stručan medicinski material sa katalogom za ostala brojna oboljenja koja se uspešno leče ovom metodom.
Takođe ćete biti u prilici da se upoznate sa medicinskim dejstvima ćilibara i njegovom upotrebom u prošlosti.
Čuvanje ogrlice
Ogrlica se skida tokom kupanja bebe i čuva se od dejstva hemijskih supstanci. Povremeno je treba obrisati mekanom tkaninom sa nekoliko kapi maslinovog ulja.
ps. Preuzeto s interneta
V
Нема коментара:
Постави коментар