петак, 17. фебруар 2017.

КРАЉИЦА ЗАСАД ОДЛАЖЕ ПУТ- поема



НАЈЉЕПША ПОЕМА НА ТЕМУ КОНКУРСА Невенка Јовановић – Шифра: ''Космос 279'' – Beograd
КРАЉИЦА ЗАСАД ОДЛАЖЕ ПУТ
Јесен се смело протеже друмом
Бунећи ветром поспани пањ
Бори се с лишћем багрема сетног
Налетом птица шармира дан.
Укопан стидом враћаш ме соби
Прозору с бока најближе куће
Кроз бистра окна назре се она
У бесу газим под ногом пруће.
Лудило старо у моме гласу
Права тескоба жеља у џепу
Заложих и сузе да ми се нађу
Да ме до воза испратиш лепу.
Прозивам ветар капљице кише
Кривим те сваким каменом успут.
Напокон перон, клупа да дахнем
Ко црна мачка ми прелазиш пут.
Отужно збогом неће ни зуби
Бисера мојих најлепши низ
Склањаш се глумиш гутача ватре
Молитвам срећу за један гриз.
Сирота клечи суварке скупља
Набором сукње палећи луч
Дрворед двора смрачила судба
До јутра да л ћу пронаћи кључ.
Октобар, тек се богато држи
Уважен сласним мирисом воћа
Препуних корпа новембар чека
Како га мерка госпа самоћа.
Звиждук се воза с перона зачу
Познати клопот старих вагона
Брбљиво срце ућутках једва
Ни за њих више немаш пардона.
Свиленим шалом колена прекрих
Да сјајем смекшам поглед ти крут
Пусти ми руку ласти да махнем
Краљица засад одлаже пут.
Тргну ме звонки откуцај срца
И сата , који на зиду спазих
Станице светла, људи се плашим
И оног стиска којим те тражих.
Шешир ми гордој накренут паде
За њим из жбуна потрча пас
Умилног смешка нарамак спустих
Оних што жени позлате глас.
Отменост негде из тебе изби
Сва пажња коју гајаше пре
Узе га стресе прашину с скраја
Занете глумом коврџе две.
На сцени декор, одора раскош
Завеса коју признаје град
Заразан уздах суфлерке туге
Да бољим светлом дочара јад.
А љубав фине покрете прави
Ко свака дама бранећи труд
одгурнух лактом гомилу греха
Код судбе често закажем суд
Заклоних снове леђима витким
Вукући жељом напрсли скут
Податне усне уједом смирих
Краљица засад одлаже пут.
Климнух младићу с пута од лане
Којег већ беше хватао лет
С наклоном ми испрати име
Жутим сакоом кријући цвет
На длану твоме већ би ми чело
На црти што се прошетах гола
Залупих знојем већ тешке капке
Ех, да није наде и оног бола
Пустих ти мазно уска рамена
Која је језно гутао мрак
Октобар још се богато држи
Возова клопот точкова јак.
Укочен израз лица ти поста
Одраз веран лудом скакачу
Стадох ти с ветром сејати речи
звиждук се воза с перона зачу
Јесен се смело наставаља с друмом
Бодрећи јарком, засталу срећу
Посебно кори жалосну врбу
Што су јој гране путоказ лешћу.
Померих кофер мало у страну
Сијасет срцу чак смешних ствари
Пудером почех блажити румен
Праштања што те детиње квари.
Да могах небу додати боје
Шампањцем нашег синоћњег плеса
Пожурих шаке принети лицу
Крваве очи спасити беса.
Опет се ломиш, гледаш ка соби
Прозору с бока, уклете куће
Кроз бистра окна назре се она
У бесу ломим под ногом пруће.
Песникиња Невенка Јовановић art Nelly Poerich
14.02.2017 Београд


Top of Form


уторак, 14. фебруар 2017.

LJUBAV JE PLEMENITOG RODA



Sa ljubavlju uvek neka drama, pa se često o njoj zapitamo, u želji da se što duže zadržimo na njenoj veličanstvenoj sceni, i dok u katarzi mahnito menja dekor. Ko tu dramu režira i po čijem scenariju se odvija? Tajac, samo poneki bojažljivi pljesak i klimanje glave…


Tačno, odgovor je negde gore, među zvezdama. A tim svetlucavim treperavim zvezdicama, izgleda da pričinjava zadovoljstvo sva ta igra sa zaljubljenim srcima, kao sa lutkama, dok mi kroz smešak namiguju. Odašilju mi signale da sam na dobrom tragu sledeći Veneru (ženski princip) u Ovnu, dok u stopu prati razboritog Marsa (muški princip), koji je takođe u Ovnu.

U žaru igre, kako doskočiti toj zagonetnoj veličanstvenoj primadoni, onako jednostavno ljudski, bez okolišanja, klauzula i pompe. I za ljubav je potrebna hrabrost, ali ne ona sirova što klade valja, već ona kojom um caruje ne ignorišući srce. Usudimo se, i bez strepnje u slučaju ponovnog poniženja, da nam iznova u vrhuncu žudnje izmakne stolicu i napravi od nas dvorsku ludu. Sve je to u sklopu njenih scenarija, skrajanog po bontonu njenog plemenitog roda. Otvorite širom srce čak i na taj šaškasti čin, ako će vam pritom spustiti zlatnu nit istine, po kojoj ćete se nadalje voditi u potrazi za srodnom dušom.

Danas na dan Valentina, naposletku predstave zbaciće ljubav sve svoje kostime i maske, opijena svečanom arijom pomešanom sa nekim ljubavnim čarobnim napitkom. Prirodna peta kuća (Lava) samo je njena i ona se tu može zabavljati koliko joj srce želi, a kako ćemo se mi provesti to opet zavisi od znaka kojim počinje naša peta kuća našeg natala, kao i od planetarne postavke, aspekata i dispozitora, te fiksnih zvezda. Ali sada nećemo isuviše zalaziti u detalje, jer ta objašnjenja do tančina vam svakako može dati vaš dragi astrolog u koga imate beskrajno poverenje .

U ljubavi, bilo koja da je postavka posredi, zajednička je teatralnost. Ljubav ne trpi pritisak, panične strahove i tu stereotipnu dosadnu rutinu, a pogotovo ne prostotu i vulgarnost. Gospodstvo je njen domen, najdelotvorniji manir da biste je osvojili i zauvek pridobili. Ljubav proističe iz carstva naših srca i plemenitog je roda.

Ukoliko ste se zavadili sa stilom i stavom, smesta se izmirite i popravite ga, jer u suprotnom će vas tome učiti kroz suze bol, tugu i patnju, ma bilo kog da ste pola. Gotovo sad odmah, dok ovo čitate, ispravite svoje držanje, ako vam je zaista stalo do svih ljubavnih čari, ma koliko da vam strast terala kontru nekim starim kriminalnim vezama, vukući vas kao metlu kroz prašnjave podrume ranjene i obeshrabrene duše, punih paučina i slepih miševa u koje nada i sreća ne rado zalaze. Ko zna na koji bolni vapaj će se osvrnuti i odazvati …

Zato smesta skočite na noge hitre, opajate svaku sumnju da niste vredni ljubavi, sve dok je srca u vama, te otvorite odaje svoje duše, izluftirajte i prozračite sunčanim zracima. Naše srce je to sunce, to zlato, taj najplemenitiji dragi kamen koji čini čovečanstvo, a za koju je zadužena upravo naša kraljica Ljubav.

I zato, izdignite se u ravni vašeg plemenitog srca, kako bi vas ljubav uvek ispunjavala onom količinom sreće koju oduvek priželjkujete, i imajte uvek taj osmeh na licu da vas gospodin Pravi ili dama Prava prepozna u gomili izgubljenih.

OBGRLJENI LJUBAVLJU



Dok se noć neosetno iskrada, povlačeći svoje zastore
da sunce prolije svoje prve jutarnje zrake po našoj sobi
po postelji boje lavande, sanjarimo obgrljeni srećom,
kao nežnim dodirima svilenog pokrivača
koji se do maločas njihao u ritmu naših željom usplamtelih tela,
a onda u jeku sladostrašća skliznu na pod očekivanja
ćutnja ga prikova oštrinom vazduha,
 koji se kao kakav probisvet

provuče kroz promajom odškrinut prozor,

šireći po sobi miris učmalog gradskog kvarta

koji se protezao oko žabokrečinom ustajalog kanala.
Ćutimo zagnjurenih glava u snove,
java nazula moje najomiljenije svečane cipele
svojim surovim korakom kriveći nedužne, tanušne štikle.
Pesmom pravim tampon zonu
uranjam u sebe,

navire bojažljivost ispod kamenja sećanja.

Šta dalje kad nas daljine povuku u osamu nekog življenja po PS-u

Iz srca iz duše s usana teram strepnju,
jer ti si najlepši odgovor na sva moja pitanja.
Sve hrabrije prodirem kroz punktove njezine osornosti
kojom te drsko drži na nišanu, sebično žudeći da se domogne
tajnih kodova, svega što nas spaja,
i odene svojim kostimiranim nadobudnim težnjama
mreškanje naših poprsja kao dve lubenice u hladnoj vodi.
Tajac ćutanja se nastavlja, sat se zainatio,
alarmira kazaljke preklopljene na sedam
budeći onostrano, sakralno večno u nama.
U tvoje širom otvorene zenice lagano ponirem
u te oči boje plavetnog neba i morskih dubina
nazirući svetionik nade koja nam daruje čudesnu snagu,
da se izborimo za ono što nam pripada
prvim udahom, prvim plačem
presečnom pupčanom vrpcom
vezanom u čvor rukama sudbine.
Obgrli me ljubavlju čvrsto,
 jer ja sam kao i ti

meni najlepši odgovor na sva pitanja ovoga sveta.



Srećan Dan zaljubljenih!

Tekst i Pesma Nelly Poerich