UZORAN GOSPODIN MORA POSEDOVATI DOSTOJANSTVO UGLED I MANIRE, U SUPROTNOM TO NIJE, GOSPODIN PRAVI, AKO TO NEMATE I JA NEMAM POSLA S VAMA. MOŽADA VAM ZAZVUČI PREPOTENTNO, ALI RUKU NA SRCE, TAKO JE. OPROSTITE NA SUROVOJ ISKRENOSTI ...VAŠ GOSPODIN LAV
Noć se uveliko dosadjivala sa uobičajenim jednoličnim koracima , dok iz crnog mercedesa, ne odjeknuše zvonki teatralni, poput onih na pozorišnim daskama, kad predstava uzima zamah. Mesec radoznalo izviri iza zadremalih krošnji drvoreda, da ih isprati svojim pripitim, poljuljanim, nalik u pijanca koji se upravo pridiže s ohladnelog pločnika. Trebalo je uhvatiti pravac, oponašati gospodske lavovske, koje ga zamalo vrškom cipela okrznuše i posramiše. Bilo ga ujedno, i strah, i sram, od svog uglednog direktora Lava. I od njegovog upornog nastojanja da od njega, kao i od svih unutar radne organizacije napravi cenjne verodostojnike za kompaktan kolektiv, na koju će uvek, i na svakom mestu biti ponosan. Koliko da ne padne tik ispred njegovih nogu, osloni se na zid restorana, i propusti ga. Mesec se podrugljivo smejuljio toj sarkastičnoj sceni, kao da je dvorska luda, zalutala u kvartu, proseći ruku od svog gospodara kralja, koji se napravi da je i ne poznaje. Vetar dokoličar mu se pridruži, te posrnulom pijancu, šeretski oduva šešir u obližnji kontejner, iz koga posikakaše nakostrešene mačke, šunjalice.
Lav je to krišom oka primetio, ali srcu ne dozvoli da se smiluje po stoti put prema nekom kome je ulična škola ostala jedino merilo života.
Samo što je kročio u hol elitnog restorana, nasta tajac, svi pogledi su bili na njemu, na njegovom kraljevskom držanju. Zastao je tek toliko, koliko da odmeri svoju uvaženost u očima pristojnog ugostitelja, koji mu se odmah našao sa naklonom pri ruci, preko koje je visila besprekorna bela salveta, diskretno pokazujući mu sto koji je rezerviso za prigodan prijem. Lav se učtivo zahvali. i s poštovanjem otpozdravi i šefa sale, koji se u tom trenu pone arogantnije prema nekolicini prisutnih gostiju koji su tu očigledno zalutali u restoran zatvorenog tipa. Lav ćutke podrža taj njegov stav kojim bi se i sam poslužio u svakom domenu svog bitisanja. Nije pristalica strogog hijerarsijskog sistema, ali ako taj sistem služi u odbranu njegove ličnosti i časti, i svakog njemu bliskom, bilo to u firmi, ili svakodnevnom životu, rado mu pribegava, i to bez pardona. Sa simpatijama mu još jednom klimnu u znak podrške i nastavi da prati konobara uz finu ariju koja je godila njegovom dostojanstvu, istančanom ukusu njegovog aristokratskog srca. Da, to je glavom i bradom Gospodin Lav, kao i uvek elegantan i prijemčiv, samo za one koji su po njegovoj nepogrešivoj proceni zaslužili njegovo društvo. U par čvrstih odmeranih koraka prišao je stolu za kojim je sedelo malo, ali odabrano društvo. Podstaknuti njegovom sjajnom ličnošću svi najednom ustaše da ga pozdrave kako dolikuje pravom gospodinu Lavu.
Zadovoljno sede na čelo stola i zauze dominantan stav nad celom situacijom koja poče lagano da se odvija po scenariju lavovskih očekivanja. Niko nikom nije upadao u reč. Kultura govora i ponašanja bila je pothranjena na nivou uvažavnja, parlamentarnosti, fantastično usklađena kao u nekom visokobudžetnom filmu, gde propustima i omaškama nije bilo mesta, ni pod razno.
I smeh je imao svoju ulogu, kad ih ponese neka duhovitija životna scena, ali onaj srdačan, širok, iskren osmeh, bez podrugljivosti i sirovog kreveljenja. Posle par nonšalatnih rečenica u svrsi razbijanja treme pred neki jako važan poslovni dijalog i projekat, otpočeše pregovore sa ozbiljnošću unatoč potparolima konkurentskih kuća, a i beskičmenjaka ulagivača, koji uvek nađu pukotinu da se provuku, zarad bolje plate i pozicije na društvenoj lestvici.
Zalud, kod Lava je to nemoguća misija dok se drži strogo svojih merila vrednosti i principa. Ali ako se dotični manipulanti i kankulanti dokopaju njegove najslabije karakterne crte podilaženja, a to je hvala i laskavost, mogu se provući sve dotle, dok njegova srčanost ne profiltira istinu od neistina. Sačekajte sa pogrešnom procenom na putu za klevetu i prezir. U velikom lavovskom srcu, za sve ima mesta, ali svako mora znati svoju ulogu, isključivo po njegovoj režiji i proverenih i najodanijih podanika.
I sada dok ga za stolom pomno slušaju, i snimaju svaku njegovu reč i ideju, znaju da će biti ispoštovani i nagrađeni za svoj trud. Lavlja savest i poštenje su uvek budni i kada on najčvršćim snom spava.
Lav uvek teži nekoj uglednoj poziciji. On mora biti zavaljen u nekoj udobnoj fotelji, pa makar to bila šefovska. Iako ga ambicija u nekim sudbinskim pogreškama, izneveri njegovo šefovanje je uvek prisutno.
Siguran u svoje stavove, nalakti se na sto prepuštajući svojim poslovnim saradnicima prednost u izlaganju svojih predloga, pa i političkih, koji često znaju povlačiti konce društvenih pravila i uslova projekta. I dok se za centralnim, okruglim stolom, trude da dosegnu njegove, grandomanske, okolnim posmatračima, oponašanjem i dodvoravanjem Gospodinu Lavu, on samo snima ćutke. Moguće, sve dotle dok ne premaše očekivanja realnog, jer Odlučujuća Kruna Uspeha je ipak tu na njegovoj glavi.
Delić iz knjige &Sa Astrologijom Na Vi& by Nelly Poerich
Nelly Poerich
Нема коментара:
Постави коментар