🌟 PRIČA O NEBESKOM ZMAJU –
Na nebu se upravo rađa jedna velika, retka slika — ona zbog koje stariji uvek kažu: „E, sine, ovo je vreme kad se ljudi prelamaju i rađaju ponovo.“
Sunce je tek zakoračilo u Strelca, kao putnik koji stoji na pragu nove kapije, još sveže od prethodnog znaka, ali već zagrejano od strelčevske iskrenosti. A čim je prešlo prag, pogled mu je pao na Urana preko puta — na 29° Bika, na Plejadama, gde se svaka istina preseče kao sabljom.
Taj susret nije nežan. Uran iz daljine mahne onom svojom varnicom i kaže: „Ajmo, nema odlaganja. Seče se odmah.“ I tu počinje Zmaj da diše: kroz odlučnost, kroz nagle spoznaje, kroz one životne trenutke koje ne možeš isplanirati — samo prihvatiti.
Ali dobro je što Sunce nije samo. Merkur je tik uz njega, kao verni glasonoša. U ovim danima, to dvoje rade zajedno: misao i volja, reč i istina, odluka i obznana. Onaj trenutak kada kažeš naglas ono što već mesecima stoji u grlu — a ne sme napolje. E, sad sme. Sad mora.
I dok se ta osa svetlosti i promene napinje, ispod njih se otvara veliki krug nebeske vode, širok i dubok kao da je sam Bog razastro svoje ruke. Jupiter stoji u Raku, na 25°, u znaku svoje najveće plemenitosti, i kao domaćin nad domaćinima širi toplinu po nebu. To nije širenje kroz buku i galamu, nego kroz onu stišinu doma u kojoj sve proraste bez da išta forsiraš.
Jupiter u Raku donosi zaštitu — onu starinsku, pravu, koja spušta ruku na glavu i kaže: „Ne boj se, moje je da te držim.“
Na drugoj strani, Saturn u Ribama stoji kao stari mudrac, ćutljiv, ali prisutan. On pridržava temelje dok Jupiter širi zidove. Njih dvojica zajedno rade kao dvojica majstora na kući — jedan zida, drugi ujednačava da sve stoji ravno. A iznad njih, Neptun na 29° Riba, kao svetiljka na vrhu tornja, šalje poslednji blagoslov pre nego što napusti znak.
To je milost. To je oprost. To je kraj jednog dugog ciklusa bola.
Kao da se kroz tvoju dušu provlači meka ruka i kaže: „Ajde, neka ovo ode… zaslužuješ mir.“
I tako Jupiter, Saturn i Neptun prave veliki, zaokruženi tok. Voda teče između njih bez prepreke, kao reka koja konačno nađe svoj put do mora. A to Sunce u Strelcu, povezano trigonom s njima, ulazi u tu vodu kao iskra koja rasvetli mračne dubine — i sve počinje da se vidi jasnije.
Tu negde, kao šećer na kraju, uključuje se i Venera. Polako hvata Jupiterov trigon i donosi onu posebnu mekoću koja sve zaokružuje. Gde god je bilo tvrdo — omekša. Gde god je bilo hladno — ugreje. Gde god je bilo tiho — javi se radost.
Venera i Jupiter u vodi su kao dobro vino na trpezi: ne mora ga biti mnogo, dovoljno je da bude pravo.
I kada se sve ovo spoji, Zmaj se formira. Ne onaj koji plaši — već onaj koji čuva.
Glava mu je u opoziciji Sunce–Uran: rez, hrabrost, istina.
Telo mu je u velikom vodenom krugu: zaštita, mudrost, duhovno isceljenje.
Rep mu je Venera koja zatvara priču: ljubav koja sve učini lakšim.
Ovo je vreme kada se preseče ono što guši, ali ne kroz haos — nego kroz jasnoću.
Vreme kada se otvori ono što je tvoje, ali ne divlje — nego blagosloveno.
Vreme kada se raste, ali iznutra, iz korena duše, iz doma, iz istine.
Zmaj na nebu nije priča o borbi.
To je priča o oslobađanju i rađanju.
O istini i miru.
O hrabrosti i Božjem daru.
A sve se dešava sada.
Tačno ovako.
Bez greške.
Нема коментара:
Постави коментар