Истакнути пост

KAKO SI MOGAO...@ pesma Kiji Kockar # poetesa Nelly Poerich

VOLIM SVOJE GODINE



Hoću da volim sve svoje godine

onako kako teku po redu.

Neću ni jednu s tugom da delim

ni kad u kosi ugledam sedu.

Jer svaka je godina priča za sebe

uvod, razrada, zaplet i kraj

važna je pouka koju nam pruža

I kad nam se učini predalek Raj.

Prihvati godine s ponosom nosi

onako kako najbolje umeš

neguj, osluškuj dete u sebi

s prirodom da se lakše razumeš.

Ne krivi sliku svakoga dana

sto loš si umetnik za delo veće,

neka si i slikar tople naive,

jer otud svo dobro obično kreće.

Odbaci gordost mržnju i strah

Sa osmehom uvek dočekuj sreću

I kada zakasni ne gubi nadu

nedaj da putevi s pravog te skreću.

Obuzdaj korak, mudri strpljenjem

odmeri reči pre no šta kažeš

godine prihvati neka se broje

mlad si koliko ih ljubavlju važeš.

Radi na sebi, ko rudar crnči,

blago u svakom srcu se krije,

založi dušom na čuvanje večno

Jer ni jedan trud u bescenje nije.

Lepota je delo koje svi požele,

pa sve misle mladost da je samo ima,

s godinama shvatiš, sadržaj, divotu

da se sve na licu ko nagrada prima.

Voli svoje godine očeliči zdravlje,

jer bol je ko rđa sto se teško skida

nagrize li dušu nagrišće i telo,

ovu gorku istinu ne gubi iz vida.

Pomaži se pesmom, ko pehar je drži

nektar s njenih krila lekovitost nudi

da je nema da l bi opstali toliko

Hvala sto nas uči da budemo ljudi.


Poetesa Nelly Poerich

*Pesma iz zbirke “Usne na rubu zelje”
Zaštićena autorska prava Sokoj

/strogo zabranjeno svako kopiranje i postavljanje na druge kanale/




Нема коментара:

Постави коментар