Jesen se polako uvlačila u svaku poru, tog sumornog oktobra. Opalo lišće bi jače zašuštala kao znako upozorenja pod nogama nestpljivih prolaznika koji su negde žurili, cimajući se sa svojim prtljagom koječega, pa i onog nabacanog u duši. Jedino šarmantni plavokosi gospodin se lagano probijao kroz gužvu automobila načičkanim na parkingu uglednog restorana. Uprkos napornog rada sa klijentima u svojoj advokatskoj kancelariji , zadržao je pribranost i mirnoću, koja mu je krčila put do divljanja i uvažavanja.Izgledalo je da ništa ne može da ga izbaci ravnoteže. I nije, jer mu je klutura uvek bilo glavno probojno sredstvo do svakog zacrtanog cilja. Svi koji su ga poznavali znali su da je izvanredan balanser svake situacije koja je pretila narušavanju mira i sklada.
U restoranu je bila fina atmosfera, koju je sačinjavalo krem društvo. Sve ih otpozdravi klimnuvši glavom i svako se povuče u svoju priču.Za stolom ga je čekala prelepa dama. Ljubaznost sa njenog lica se nije skidala i pored zamerke zbog kašnjenja koju sačeka da mu fino servira kroz priču. Očekivao je to Gospodin Vaga, ali se ne uzruja, već je vešto primi, i zabašuri komplimentima, na koje nijedna žena nije imuna.
Kako je vreme odmicalo, a muzika kumovala njihovoj idili, njihovi zaljubljeni pogledi su se ukrštali svakim gutljajem viskija. Uživali su jedno u drugom, zaboravljajući na naporan radni dan, i prepirku od pre nedelju dana. Rumenilo se vraćalo u njihove obraze, a srca diktirala kurs...
I Verenički zlatan prsten sa preksrasnim safirom je čekao svoj presedan, da ga Gospodin Vaga, oslobodi crvene kutijice i svih tih dosadnih ukrasnih mašnica. Njegovi tasovi su se sve vreme tezgali od neodlučnosti i odlučnosti...da je i njemu 24- karatnom fino skovanom, postajalo mučno to cinculiranje, kada je reč o venčanju. Gospodin Vaga, najednom oseti nelagodu, pokušavajući da se već po ko zna koji put, nagodi sa svojim umom i srcem. Uspravi svoje držanje, kako dolikuje jednom akademskom građaninu, provuče prste kroz svoju kosu, i popusti kravatu.. Mlada dama otpoče, u ritmu arije, dobovati svojim dugim prstima po njegovoj zlatnoj tabakeri, nesvesno podsičući u njemu samoprekor zbog mučnog oklevanja. Da izusti taj tako jednostavan rezime, odštampan još njihovim prvim pogledom, tog sudbinskog dana kada su se upoznali baš u ovom restoranu, za istim stolom, do prozora okrenutom zapadu.
"Ti si ljubav mog života. Udaj se za mene?"...
Lukavo ženski ga je lagano navodila na temu braka, ali njegov rendgenski pogled bi je svaki put blokirao, te bi vrelim dahom prelazila preko nje, kao preko sunčanih naočara, malenom krpicom. Nekoliko puta ga je svojim ozbiljnim očekivanjima od duge veze, dobro stisnula uza zid da joj otvoreno kaže, gde plovi njihov brod romantike. Delimično bi se otvorio, ali nikada zacelo,... i sada dok ga posmatra kako talasa po valovima njenih očekivanja, požele da to iznova uradi, ali je njen damski stav zadrža ispred par radoznalih očiju. Donekle rezignirano spusti pogled na dno čaše i otpi poslednju kap viskija. I Gospodin Vaga se lati svoje, tek nalivene, izvadi iz džepa sakoa crvenu kutijicu sa vereničkim prstenom, i najzad izusti tu slavnu rečenicu, dugo iščekivanu.
Kad je oslobodi tih silnih mašnica i čvorića, njene oči bljesnuše oduševljenjem i suzom radosnicom, kao i predivan safir na vereničkom prstenu.
*Zar ti je toliko trebalo?*- htede reći, ali se ugrize za usnu. Niko kao on je nije umeo tako ućutkati .. Znala je da je on njen gospodin pravi, i da žena najpre zaćuti kad joj ljubav postane gazda...
Nevenka Jovanović art. Nelly Poerich, astrolog i pisac. Živi i radi u Beogradu. Astrologijom se profesionalno bavi 29 godina. Jedinstvena je po astrološkim otkrićima, koje za sada samo primenjuje prilikom tumačenja natalnih karata svojih klijenata, među kojima su mnoge brojne poznate ličnosti. Nelly s ponosom ističe da je sama svojim talentom i ljubavlju prema astrologiji pekla svoje umeće tumačenja, ali ne krije da je u astro-centru Fonlider, nekim čudom konekcije, ukačila i patentirala nova saznanja zapisana u astrološkim stepenima. Često zna reći da je poimanje astroloških simbola i njihovo tumačenje, sinteza umetnosti, veštine, visprenost i logike, skopčana intuicijom. Od 1995. godine pisala je za novinsku kuću Politika, u časopisu Horoskop, kao i za "Astrologos". Ističe da je rubriku "Veliki umovi o astrologiji", sama osmislila, stajući u odbranu astrologije. Poslednje tri godine piše za "Grand reviju". Nastupala je u mnogim radio i TV emisijama. Na društvenim mrežama je aktivna svojoj stranici Astrolog i Pisac Nelly Poerich, te u grupi "Sa astrologijom na Vi". Uporedo, bavi se i pisanjem romana, poezije, dečije literature, scenaria i drugih tekstova. Objavila je dve slikovnice za decu "Našali se Pače malo" i "Rođendanac", gde kroz stihove deci približava zodijak. Njena dva romana "Ona koju valja slušati" i "Odlučna da uspe", uskoro će se pojaviti u elektronskoj formi na internetu.
Нема коментара:
Постави коментар