RIBE – DOM KAO OSEĆAJ, TIŠINA I SVET SNOVA

 RIBE – DOM KAO OSEĆAJ, TIŠINA I SVET SNOVA

Za Ribe dom nije zid, već stanje duše. To je prostor u kome se beži od grubog sveta, u kome se oseća više nego što se govori. Ribe ne uređuju kuću po pravilima, već po osećaju – i taj osećaj se menja, kao voda.

Njihov dom je mekan. Svetlost je prigušena, često rasuta kroz zavese, lampe, sveće. Ribe ne vole oštru svetlost jer im razotkriva ono što žele da ostane nežno. Prostor mora da smiruje, da uspavljuje misli i otvara maštu.

Boje su vodene i eterične: pastelno plava, lila, sedefasta, boja peska, boja magle. Sve je blago, bez kontrasta koji bode oči. Ribe ne vole oštre ivice – ni u prostoru, ni u životu.

Nameštaj je udoban, mekan, ponekad neusklađen, ali topao. Jastuci, prekrivači, zavese, tepisi – sve što stvara osećaj zaklona. Kod Riba se sedi nisko, leži dugo i sanjari često.

U njihovom domu često se nalaze simboli vode, umetnosti i duhovnosti: slike, muzika, knjige, školjke, mirisi, uspomene. Nema stroge logike u rasporedu, ali postoji unutrašnja harmonija koju samo Ribe razumeju.

Kuhinja nije u centru pažnje, ali mirisi jesu. Ribe pamte dom po mirisu, zvuku i atmosferi, ne po rasporedu.

Spavaća soba je najvažniji prostor. Tu se sanja, leči i beži. Ribe spavaju duboko ili nemirno, ali uvek intenzivno. Njihov san je most između sveta i unutrašnjeg prostora.

Dom Riba često deluje kao skrovište. To je mesto gde se zatvara vrata, pušta muzika, gasi svet i ostaje u tišini. Ribe tu obnavljaju dušu.

Kako su stari govorili:
Ribe ne prave kuću da bi u njoj živele – već da bi u njoj sanjale.